Биографија • Сјајно

Мора се отворено признати: сви смо дужни Јаковитију. Дуг доброг хумора, маште, креативности која може да пружи сате забаве, а да притом ништа не уступи тој вулгарној и помало прикривеној естетици када је стрип у питању.

Такође видети: Крис Пајн Биографија: прича, живот и каријера

Није да Бенито Јаковити, рођен 9. марта 1923. у Термолију, у провинцији Кампобасо, није био у стању да пређе жанрове и границе препуштајући се својим храбрим уметничким преступима, као на пример када је одлучио да илуструју „скандалозну” Камасутру. Увек је то знао да уради у име тог надреалног и потпуно одвојеног од стварности хумора који потписује његов веома лични стилски потпис. Или као када се усудио да се суочи са тим спомеником фантастичне књижевности а то је „Пинокио“, успевши да обнови иконографску традицију везану за лик Карла Колодија и дајући издаваштву право ремек дело илустрације.

Такође видети: Биографија Јоао Гилберто

Јаковити може само да заслужи назив генија, што је несумњиво и био. Луди и луди геније, способан да аутономно дефинише стил и параметре, правила и одговарајућа одступања. Они који су га познавали у раној адолесценцији могу само да потврде ову дефиницију.

Већ као тинејџер сарађивао је са недељником "Ил Бривидо" са хумористичним цртаним филмовима, док је октобра 1940. (г.седамнаестогодишњак) стиже у „Виториозо“ стварајући лик Пипа, а убрзо му се придружују још два дечака, Пертица и Пала, са којима ће формирати чувени „3 П“ трио.

Захваљујући својој заиста незаустављивој флувијалној инвентивности (а опипљиве доказе имаће тек на крају живота, пред огромном масом његових дела), убрзо је постао једна од рубрики популарне католички недељник.

Током година, Јацовитти је дао живот десетинама ликова, рођених и на страницама „Витториоса“ (као што је већ поменути 3 П, или архиполицајац Цип и његов упорни помоћник Галина, Мађионичар Мандраго и 'Онореволе Тарзан), као што се тиче оних из "Гиорно деи Рагаззи" (од веома популарног Цоццо Билла до научне фантастике Гионни Галассиа до новинара Тома Носија) и "Цорриере деи Пиццоли" (Зорри Кид, пародија на чувеног Зороа и Џека Мандолина, несрећног злочинца као неспособног).

Након тога његова продукција је артикулисана у низу сарадње широм света. 1967. понудио је свој таленат АЦИ-јевом месечнику "Л'аутомобиле" где је објавио Агатонове авантуре; затим почевши од 70-их година „прослављен“ бројним сарадњом у оквиру месечника „Линус“ који је режирао Оресте Дел Буоно и намењен изразито зрелој публици (с тим у вези потребно је поменути неке од његовихсарадње и са „Плејменима“).

Доста ради и за рекламне и политичке билборде.

Увек у тим златним годинама, Јаковити је стварао легендарни „Диариовитт“, школске дневнике по којима су учили (да тако кажем) читаве генерације Италијана.

Каркатуриста парадокса, апсурда, округлих носова набреклих као балони, саламе и рибљих костију које израњају из земље, Бенито Јаковити, који је преминуо 3. децембра 1997. године, био је творац оригинала универзум и непоновљив, нека врста земље чуда у којој је све могуће.

Све док је ван овог света.

Винћенцо Молика је о њему писао:

Ликовни критичари се стиде да кажу да је Јаковити био геније, да је донео велику револуцију својим надреалним начином цртања стварности, да се овај мајстор стрипа мора изучавати. баш онако како се Пикасо мора проучавати.