Биографија Херодота
Преглед садржаја
Биографија
Херодот је рођен (претпоставља се) 484. пре Христа у Халикарнасу, граду у Карији коју су колонизирали Доријанци, у Малој Азији, у аристократској породици: његова мајка, Дрио, била је Гркиња, док је његова отац, Ликес, он је Азијац. Заједно са својим рођаком Панијасијем, он политички супротставља тиранина Халикарнаса, Лигдамија ИИ, који управља градом захваљујући подршци Дарија И, великог краља Персије.
Док је Панијаси осуђен на смрт, оптужен од тирана да је учествовао у завери аристократа да би га убили, Херодот успева да побегне, проналазећи уточиште на Самосу, антиперсијском граду који се придржава Делско-атички савез, где између осталог има прилику да унапреди своје знање јонског дијалекта.
Такође видети: Биографија Марија ПузаОстао на Самосу две године, око 455. пре Христа. Ц. Херодот се враћа у своју домовину, на време да помогне у протеривању Лигдамија. Следеће године Халикарнас је постао притока Атине, док је Херодот почео да путује по територијама источног Медитерана. У Египту остаје четири месеца, фасциниран тамошњом цивилизацијом, и прикупља материјале који ће послужити за писање „Приче“.
Такође видети: Масимо Ранијери, биографија: историја, каријера и животГодине 447. пне. Ц. сели се у Атину, где има прилику да упозна архитекту Хиподама из Милета, Перикла, софисте Протагору и Еутидему и трагичног песника Софокла. Две године касније учествовао је у Панатенеји, уповодом чега је јавно прочитао неке одломке у замену за знатну суму од десет талената. Убрзо након што Херодот одлучује да се насели у Тхурии, панхеленској колонији која се налази у Великој Грецији, којој је помогао да се оснује 444. пре Христа. Ц.
Између 440. и 429. написао је „Приче“, дело које се данас сматра првим примером историографије у области западне књижевности. „Приче“ говоре о ратовима вођеним у петом веку пре нове ере између Персијског царства и грчких полиса. Данас је тешко идентификовати писане изворе које је аутор користио, због њиховог губитка: једини утврђени претходник је Хекатеј из Милета, док Ефор из Куме помиње и Ксантона из Лидије. Свакако, Херодот користи делфске, атинске и персијске збирке, епиграфе и званичне документе за своје списе.
Хисторичар Халикарнаса је умро 425. пре Христа. Ц., након избијања Пелопонеског рата: међутим, околности и место смрти остају непознати.