Биографија • Цавалиере делла Мусица

Композитор, пијаниста и музиколог, човек дубоке и велике културе, Роман Влад рођен је у Румунији 29. децембра 1919. године у Чернаутију (садашњи Черновци, сада у Украјини). Пре него што је напустио родни град, стекао је диплому клавира на Конзерваторијуму и 1938. преселио се у Рим, где је 1951. добио италијанско држављанство.

Похађао је Универзитет у Риму и дипломирао 1942. године након курса специјализације Алфреда Каселе на Националној академији Санта Цецилиа. Његово дело „Синфониетта” је 1942. године добило награду ЕНЕСЦУ.

После рата Роман Влад је, настављајући да ради као концертни извођач и композитор, био цењен као есејиста и предавач у Италији и Немачкој, Француска, у две Америке, Јапан и Енглеска, где је предавао на Летњој музичкој школи, у Дартингтон Холу, током курсева 1954. и 1955.

Уметнички директор Римске филхармонијске академије од 1955. до 1958. и од 1966. до 1969. био је и ко-директор музичке секције „Енциклопедије делло Спеттацоло” (1958-62).

Био је и председник Италијанског друштва за савремену музику (1960), консултант и сарадник Трећег програма РАИ, уметнички директор Маггио Мусицале у Фиренци 1964. и Театро Цомунале у истом граду ( 1968-72).

Ин1974. Национални универзитет Ирске у Даблину доделио му је почасни степен доктора музике. Председник Социета Акуилана деи Цонцерти (од 1973. до 1992.), био је на функцији надзорника Римске опере.

Од 1967. био је ко-директор „Нуова Ривиста Мусицале Италиана“, а од 1973. до 1989. био је уметнички директор Симфонијског оркестра Италијанске радио-телевизије у Торину.

Од 1980. до 1982. и два узастопна мандата, од 1990. до 1994. године, био је председник Ц.И.С.А.Ц. (Цонфедератион Интернатионале дес Аутеурс ет Цомпоситеурс). И даље је део управног одбора истог Ц.И.С.А.Ц.

Био је члан Управног одбора Националне академије Санта Цецилиа и уметнички консултант Равенског фестивала, Сеттембре Мусица Фестивала и Равелло Мусиц Фестивала. Године 1994. именован је за председника Римске филхармонијске академије.

Али Роман Влад је такође био изненађујући човек и није се ограничавао на више или мање престижне функције: очигледно дубок познавалац историје музике и биографија најзначајнијих композитора, имао је и велику уметничку продукцију самостално. Написао је позоришна, симфонијска и камерна дела, међу којима су недавне „Пет елегија на библијске текстове“, „Мелодија вариата“ и прелепи циклус „ЛеЈапанска годишња доба, 24 хаикуа" (сва дела написана 90-их).

Компоновао је и успутну и филмску музику, укључујући музику за чувено ремек-дело Ренеа Клера "Лепота ђавола" (у далеком 1950. добио је и Сребрну траку за своје филмске композиције).

Италијански гледаоци га памте посебно по компетентним – и на неки начин дирљивим – приказима циклуса снимака које је пијаниста Артуро Бенедети Мицхелангели из Бреше, можда највећи у веку, наступио је за РАИ 1962: праве лекције које су помогле читавом низу људи да приђу свету музике и разумеју уметност тог мајстора клавијатуре.

Роман Влад је такође аутор значајних нефикцијских дела укључујући сада већ историјску „Историју додекафоније“ (објављену 1958.), а одмах затим две важне биографије два музичка великана: „Стравинског“ и „Далапиколе“. Веома лепи и значајни су и есеји из 80-их: „Разумевање музике” и „Увод у музичку цивилизацију”.

Од 1991. године изабран је за члана Конинлијке Ацадемие воор Ветенсцхаппен, Леттерен ен Сцхоне Кунстен из Белгије. Добио је чин Цоммандеур дес Арт ет дес Леттрес од француске Ацадемие дес Артс ет дес Леттрес. Од 1987. до лета 1993. било јеПредседник С.И.А.Е. (Италијанско друштво аутора и издавача), за које је касније именован за ванредног комесара, на тој функцији од почетка 1994. до јануара 1996.

Умро је у Риму у 93. години 21. септембра 1996. године. 2013.